.....Greh je priznajem sva ova ljubaw...krwaw trag sto u pesmama ostawljam... Greh je priznajem sto budna sanjam... I sto te nikada ne zaboravljam....
......Moje srce si slomio kao da je staleno,bilo je tako maleno... Samo za tebe je kucalo... Na njemu je pisalo twoje ime,cuwalo me od bola i swake zime... Za tebe su pisane owe rime,od onog casa kad ostawi me.. Samu bez pomoci bez nade za bolje sutra,bez tebe tmurna su jutra... Nesto me izjeda iznutra... Necu nista postici placom..sebe moram da cinim jacom.... I sada na zemlji cwrsto stojim,tu sam i jos postojim... I sada srce diktira a olovka pise..Ja u ljubaw ne werujem wise..Jer ona postoji da te u sebe powuce,da te ponizi,udari i na kraju dotuce... Da te podseti na juce,da ziwis u masti,dok stwarnost tuce... I na kraju ti se srusi swe...Swe gradowe iz twoje maste tada je kasno za kajanje,jer nista od tebe ne ostane sem jedne duse ponizene....
