Definicija Brzine Svetlosti
Brzina svetlosti u vakumu iznosi tacno 299.792.458 m/s (priblizno 300.000 km/s), odnosno 1.079.252.848,8 km/h, predstavlja važnu fizičku konstantu i zato se obeležava posebnim slovom c (od latinske reci celeritas). U različitim sredinama (tečnostima, gasovima itd.) brzina svetlosti je različita i uvek manja nego u vakumu. S obzirom da je svetlost oblik elektromagnetnog zračenja, njena brzina zavisi od električnih i magnetnih svojstava sredine kroz koju se krece i konstantna je za tu sredinu.
Po Ajnšajnovoj teoriji nije moguće kretanje brzinom većom od brzine svetlosti.
Prvu poznatu i priznatu istorisku metodu za merenje brzine svetlosti izveo je danski astronom Ole Kristansten Ramer 1675 godine.
Najpoznatije merenje brzine je izveo Albert Majkelson, uz pomoć rotirajućih ogledala u Kaliforniji. Zahvaljujući tim eksperimentima utrvrđeno je da je brzina svetlosti 299.792.458 m/s, a sam Mejkelson je dobio Nobelovu nagradu 1907 godine.
