Od kada je nastao čovek posmatra nebo i čudi se onome što vidi. Ima li ikakvog smisla ili svrhe u pojavama koje se dešavaju na nebu?
Do pre nekoliko vekova ljudi su verovali da Zemlja miruje u centru vasione, a Sunce, Mesec, Zvezde i planete, kruže oko nas, odajući tome svakodnevnu počast našem jedinstvenom centralnom položaju. Nikakvo čudo sto su ljudi tada izmislili astrologiju,jer ako mi zauzmemo centralni položaj u vasijoni onda izgleda sasvim prirodno da zvezde utiču na naše živote dok se okreću oko nas.
Osnovna lekcija koju je čovečanstvo naučilo u poslednjih 400 godina je da su ta drevna svatanja bila totalno pogrešna.Zemlja ne zauzima posebno mesto u vasioni. Živimo na jednoj sasvim običnoj planeti,jednoj od devet koje kruže oko tipične zvezde koje nazivamo Sunce. A ta zvezda,naše Sunce,samo je jedna među milijardama drugih zvezda rasutih po nasoj galaksiji. Čak i cela naša galaksija nije nešto naročito. Samo jedan pogled kroz najmoćnije teleskope otkriva milijarde slični galaksija rasutih beskonačnim dubinama vasione.
Savremena otkrića astronomije i fizike možda na neke ljude deluju depresivno. Po njihovom mišljenju moderna astronomija nas uči da je čovečanstvo skup beznačajni mikroba priljepljeni na malu stenu koja kruzi oko jedne sasvim obicne zvezde,negde u jednoj galaksiji kakvih ima na milione u neshvatljivo ogromnoj vasioni.
Ipak prednost treba dati drukčijem shvatanju. Tačno je to da smo mi samo jedna liliputanska rasa koja neizvesno lebdi u biosferi koja opkružuje jednu malu,plavu planetu. Ali mi,ta sićušna stvorenja, zahvaljujući svom ljudskom umu imamo neobičnu sposobnost da ispitujemo i shvatimo sudbinu vasione.Stvarna lekcija astronomije nije da su naša tela beznačajna,nego da je ljudski um moćan.
