Божић
На Божић се често одлазило на три
литургије, за почетак на поноћку
на сам Бадњак на којој би се
дочекао Божић, затим на
ранојутарњу литургију зорницу,
тзв. малу литургију где се обично
причешћивало, а на полданицу
или велу мису одлазило се по
дану. На литургије су девојке често
одлазиле у различитим свечаним
хаљинама.
Жене су дан пре припремиле
богати божићни јеловник, а ручак
је био свечан и богат па је за
столом окупљао целу породицу.
Јело се воће , поврће , месо , разне
печенице, хлеб , хладетину , пецива
и бројна друга јела.
После ручка одлазило се честитати
родбини и пријатељима, а потом
осталим мештанима. Коледање или
честитарење чинило се певајући
традиционалне божићне песме, а
честитаре би се често даривало.
Младићи су девојкама често као
традиционални божићни поклон
поклањали тзв. божићницу,
украшену јабуку . Први посетилац
који би посетио кућу на Божић,
тзв. полазник или положеник,
требао би бити здрав, крепак,
весео што би дому донело срећу, а
често су се унапред домови
договарали о "случајом"
посетиоцу како се не би изазвала
несрећа. Ако би пак на Божић
падала киша, веровало се да ће
уродити све што се окопа мотиком.
Чесница се сматра изузетно
важним обредним колачом.
Справљана је од белог брашна, са
водом и машћу, без квасца.
Чесница се месила првог дана
Божића кад прво звоно зазвони у
цркви или између јутрења и
достојна. Сам назив је занимљив
зато што потиче од речи "чест",
"део", "срећа", јер се ломила на
делове, према броју укућана, да би
се по тим деловима прорицала
срећа. Чесница симболизује
рођење младог Христа када су га
пастири даровали. Веровало се да
чесница представља добар род
усева.
