Nikola Tesla
Pronalazač koji je izumeo točak
modernog doba
Nikola Tesla je rođen u porodici
pravoslavnog sveštenika 10. jula
1856. godine u Smiljanu, današnja
Republika Hrvatska. Njegovi roditelji
Milutin i Georgina osim njega imali
su sina Daneta i ćerke Angelinu i
Milku, starije od Nikole i Maricu
najmlađe dete u porodici Tesla.
Smiljan, mesto rođenja Nikole Tesle
Svoje ime je dobio je po dedi sa
očeve strane. Školovanje je
započeo u rodnom mestu, gde je
proveo najbezbrižnije godine svog
života.
Nakon nesrećnog slučaja, prilikom
koga je porodici Tesla poginuo sin
prvenac, Dane, porodica se preselila
u Gospić gde je mladi Nikola
nastavio školovanje. Školujuci se u
Gospiću, a kasnije na Visokoj realnoj
gimnaziji u Karlovcu, njega je morila
činjenica da će nakon toga morati
da nastavi porodičnu tradiciju i da
postane sveštenik. Ta činjenica mu
nije davala mira budući da su ga
iskreno zanimale prirodne nauke.
Po završetku karlovačke gimnazije,
na raspustu, vrativši se u Gospić
mladi Tesla se razboleo od kolere.
U to vreme ova opaka bolest
odnosila je veliki broj života.
"U jednom od samrtnih trenutaka
za koje su mislili da su mi poslednji,
otac je uleteo u moju sobu. Još
uvek pamtim njegovo bledo lice
dok je pokušavao da me razveseli,
nesigurnim glasom. Rekoh mu:
-Možda bih mogao da se oporavim
ako mi dopustiš da studiram
tehniku.
-Ići ćeš u najbolju tehničku školu na
svetu, odgovorio je svečano, a znao
sam da tako i misli."
Kako je, zaista, i usledio čudesan
oporavak, kao što mu je otac i
obećao Nikola Tesla je 1875. godine
upisao Višu tehničku školu u Gracu.
Na tim, toliko željenim studijama,
Tesla je iskazao više nego
potrebnog interesovanja za
savladavanje predmeta. Na taj
način je želeo da svome ocu
pokaže kako nije pogrešio što mu
je dozvolio da se posveti izučavanju
tajni matematike, fizike i
mašinstva. Ipak, i pored priznanja
profesora koje je dobijao u
svedočanstvima, njegov otac kao
da je bio nezainteresovan za
sinovljeve uspehe.
"To je skoro ubilo moju ambiciju; ali
kasnije kada je otac umro, potreslo
me je kada sam našao zavežljaj
pisama koja su moji profesori pisali
predlažući mu da me ispiše sa
fakulteta, ukoliko neće da se
ubijem prekomernim radom."
U Gracu, na tim studijama Tesli se
rodila ideja o stvaranju obrtnog
polja. Kada je jednom od svojih
profesora izložio ideju da bi možda
bilo moguće pokretati motor bez
četkica dobio je sledeći odgovor:
"Možda će gospodin Tesla da uradi
velike stvari, ali mu sigurno neće
uspeti da uradi ovo. To bi bilo kao
kad bi se jedna konstantna
privačna sila kao što je gravitacija
preobratila u rotacionu. To je
perpetuum mobile, nemoguća
ideja."
Godine 1879. Nikola Tesla je dobio
svoje prvo nameštenje, počeo je da
radi kao pomoćni inženjer u
Mariboru. Iste godine umro mu je
otac i da bi ispunio očevu zelju da
završi fakultet 1880. Tesla upisuje
fakultet u Pragu. Nekoliko godina,
koje su usledile, predstavljale su
značajan period u karijeri Nikole
Tesle. Nakon rada u Budimpešti u
Centralnom telefonskom uredu,
usledio je izum obrtnog magnetnog
polja (februara 1882.). Te iste
godine na preporuku svojih
predpostavljenih dobio je
zaposlenje u Parizu u Edisonovom
kontinentalnom društvu. Tu je
proveo dve godine na raznim i vrlo
odgovornim poslovima a kako
njegovo umeće nije moglo da
prođe nezapaženo preporučen je i
samom Edisonu. Edison je u to
vreme bio najznačajnija ličnost
tehnike u Americi, heroj elektrike
koga je slavila cela nacija. On je
Tesli 1884. godine dao posao u
svojoj laboratoriji u Njujorku, ali
njihova saradnja nije dugo trajala.
Nezadovoljan odnosom
predpostavljenih prema svome
radu, Nikola Tesla je već naredne
1885. napustio Edisona i uz pomoć
nekih investitora osnovao "Tesla Arc
Light Co". U početku, zbog obaveza
prema investitorima, morao je da
radi u oblasti lučnih svetiljki, ali je
nakon toga krenuo u realizaciju
svojih projekata iz oblasti polifaznih
naizmeničnih struja. Nakon
predavanja "Novi sistem motora i
transformatora naizmenične struje"
16. maja 1888. koje je odrzao pred
Američkim institutom
elektroinženjera (AIEE), Tesla je
dobio ponudu od firme Vestinghaus
(Westinghouse) za otkup patenata
iz oblasti polifaznih struja.
Usledile su godine u kojima je Tesla
sa Vestinghausovim inženjerima
radio na praktičnoj primeni svojih
izuma. Tridesetog jula 1891. Nikola
Tesla je dobio američko
državljanstvo.
Dobar deo 1892. Tesla je proveo u
Evropi. Tu je kroz mnogobrojna
predavanja promovisao svoje ideje.
Svoje predavanje "Eksperimenti sa
naizmeničnim strujama visokih
napona i visokih frekfencija" održao
je u Engleskoj pred Institutom
elektroinženjera i pred Kraljevskim
institutom. Isto predavanje ponovio
je u Parizu pred interacionalnim
društvom električara i Francuskim
društvom za fiziku. Stigao je i da
jedini put u životu poseti Beograd
gde je ostao tri dana. Takode te
1882. godine Tesla je ostao i bez
drugog roditelja. Umrla mu je
majka i taj gubitak mu je strašno
teško pao.
Nakon povratka u Ameriku usledila
je nova borba. Zagovornici
upotrebe jednosmerne, ujedno i
protivnici korišćenja naizmenicne
struje osuli su drvlje i kamenje
kritikujuci i upozoravajuci na
opasnosti koje njena upotreba
donosi. Trijumf, u ovom sukobu
poznatom kao "Rat struja", su
1893. odneli oni koji su imali malo
više vizionarstva sa sobom. Svetska
izložba u Čikagu je te godine bila
osvetljena uz pomoć naizmenične
struje.
Usledilo je istraživanje na polju
bežičnog prenosa signala i energije.
Ssvoju ideju i nameru da svoje
istraživanje uputi u tom smeru
Tesla je javno izneo u govoru
prilikom puštanja u pogon
elektrane na Nijagarinim
vodopadima 1897. Kakav li je bio
izraz lica ljudi kojima neko, tek sto
su doživeli prenos električne
energije na veću udaljenost, priča o
prenosu iste bez žica?
Veliku misteriju predstavljaju Teslina
istraživanja na ovom polju. Iako je
proveo skoro godinu dana u
Kolorado Springsu (1899-1900), i
vodio iscrpan dnevnik o svojim
istraživanjima, do šire upotrebe
bežičnog prenosa električne
energije do dana današnjeg nije
došlo. Tesla je imao nameru da
iskoristi gornje slojeve Zemljine
kugle kako bi energiju sa jednog
preneo na drugi kraj sveta. Neka
svoja otkrića opisao je u eseju
"Problem povećanja ljudske
energije", koji je izazvao široko
interesovanje naučnog i poslovnog
sveta.
Verovatno i sam zaintrigiran
esejem J.P. Morgan (John Pierpont
Morgan 1837-1913), u to vreme
jedan od najbogatijih ljudi Amerike,
ponudio je finansijsku podršku Tesli.
Do saradnje je došlo na projektu
"Svetski radio sistem" koji je Tesla
vodio u svojoj laboratoriji na Long
Ajlendu. Već posle godinu dana
1901. Morgan je naučniku uskratio
finansije. Povod za prestanak
saradnje je bilo prvo uspesno
transantlantsko bežično slanje radio
poruke, koje je izveo Markoni
(Guglielmo Marconi 1874- 1937).
Tesla je Morganu tada priznao da je
on tako nešto mogao da učini
odavno, ali da to nije cilj njegovog
istraživanja. Morgan je bio besan
zbog ove, kako je on smatrao, utaje
i više nije nikada sarađivao sa
Teslom.
Tesla se nekako snalazio na ovom
projektu do 1905. kada je i potpuno
iscrpeo izvore finansiranja i bio je
primoran da ga napusti. Usledile su
godine u kojima je on radio na
usavršavanju postojećih i
patentiranju novih pronalazaka u
oblasti mašinstva. Te godine su bile
dosta teške za njega. Javnost se
podsetila velikog genija 1917. kada
mu je dodeljena Edisonova
medalja, najveće američko odličje u
oblasti tehnike. 1919. Nikola Tesla
je objavio svoju autobiografiju kroz
seriju članaka u časopisu Electrical
Experimenter. Za ljude, koji mu nisu
bili bliski, vesti od Tesle su stizale
kroz novinske članke u kojima su
mogli da pročitaju njegove često i
previše senzacionalne izjave.
Izjave poput "Kako signalizirati na
Mars" ili "Rasturanje tornada" i nisu
baš doprinosile njegovom ugledu.
Tada su se više smatrale plodom
bujne mašte nego li mogućim
naučnim dostignućima. Tesla je
nekako opstajao uz pomoć
prijatelja i skromne penzije koju je
nerado prihvatio od tadašnje
jugoslovenske vlade. Njegovo
zdravlje se značajno pogoršalo
nakon smrti njegovih prijatelja
Roberta Andervuda Džonsona
(Robert Underwood Johnson) i
Ričmonda Pirsona Hobsona
(Richmond Pearson Hobson) 1937.
Te godine je doživeo i saobraćajnu
nesreću - udario ga je taksi dok je
prelazio ulicu.
Skoro sam, bez porodice, i samo u
društvu sestrića Save Kosanovića
(sin Marice Kosanović) i par
prijatelja, Tesla se retko pojavljivao
u javnosti u poznim godinama svog
života. Izuzetak je bila poseta
Kralja Petra II Karađorđevića koji je
došao da se upozna sa Teslom u
njegovom apartmanu u junu 1942.
Susret Nikole Tesle i Kralja Petra II
Karađorđevića
Godine 1943. petog januara Tesla je
pozvao američko vojno
ministarstvo. U kratkom razgovoru
veliki naučnik je američkoj vojsci
ponudio tajne svog super oružja.
Oficir nije shvatio o kome se radi i
verovatno misleći da je u pitanju
šaljivdžija ili ludak obećao je da će
se javiti kasnije.
U osamdeset i sedmoj godini u
hotelu Njujorker 7. januara 1943.
godine prestalo je da kuca srce
ovog plemenitog naučnika. U
katedrali sv. Jovana Bogoslova 12.
januara okupilo se dve hiljade ljudi
među kojima je bio veliki broj
pronalazača, dobitnika Nobelove
nagrade, svetski priznatih imena iz
oblasti elektrotehnike,
jugoslovenskih diplomata.
Dva dana ranije tadašnji
gradonačelnik Njujorka Fiorelo La
Gvardija (Fiorello LaGuardia) održao
je posmrtni govor koji je radio
Njujork direktno prenosio.
...Tesla je bio veliki humanista-čist
naučni genije - pesnik u nauci... On
je činio izvanredne, zapanjujuce,
čudesne stvari u toku svog života.
Činio je to jednostavno da bi služio
ljudskom rodu- a za svoje usluge
nije tražio ništa.
Novac - on za njega nije mario.
Počast - ko je taj neko ko može da
počastvuje drugog.
To je bio njegov stav.
Zahvalnost - on je nije očekivao niti
je tražio...
Onaj značajni deo Tesle živi u
njegovom dostignuću koje je
ogromno-skoro nemoguće da se
izračuna-koje je sastavni deo
naše
civilizacije, nase svakodnevnice
našeg tekućeg napora..."
Posmrtni ostaci jednog od najvećih
ljudi, koji su živeli u prošlom veku,
nalaze se u muzeju Nikole tesle u
Beogradu u urni idealnog sfernog
oblika.
Danas se u svetu ime Nikole Tesle
uzvikuje glasno, sa puno
poštovanja, što ovaj čovek i
zaslužuje. Brojna udruženja,
studentske i inženjerske
organizacije, čuvaju uspomenu na
velikana svetske nauke. O njemu su
napisane mnoge knjige, ispričane
razne i moguće i nemoguće teorije,
ali je samo jedna istina. Nikola Tesla
je bio veliki naučnik, čovek bez čijih
bi izuma teško mogli da živimo
ovako kako živimo - sa puno
komfora i slobode koju nam pruža
električna struja. Naša je dužnost
da, u znak zahvalnosti, ne
dozvolimo da se njegovo ime ikada
zaboravi.
