Jutros se u mom krevetu probudio neko. Probudio se, proteglio, pogledao kroz prozor i pomislio kako je sugav dan.
Seo je pored moje peci i popio moju kafu.
Obukao je moju najdrazu rolku i otisao na moj posao. Radio je sve ono sto ja inace radim, voleo je nekoga koga ja volim, vratio se kuci, pomazio moju macku...
Uvece je legao u moj krevet, zaspao i sanjao moje snove.
Kao omadjijana lebdim i posmatram.
Bez straha, bez pitanja, bez pokusaja da shvatim...
Pokusavam da se sakrijem.
Da pobegnem.
Da cutim.
Da ne cujem.
Van svog tela, izvan svog zivota, ostaju samo misli...a to je jedino od cega bih pobegla. Najzad pokusaj da se pokrenem, tupi bol i slike i reci.
Vrisak!
¤I v¤
