Историја [уреди]
Стари град Оногошт, настао у IV вијеку као римско војно утврђење у Никшићком пољу, као раскрсници важних путних праваца који су повезивали уже територије и сусједне области, добро ситуиран на природном стјеновитом хумку у пољу између Студеначких главица и Требјесе, живио је кроз три велика периода људске цивилизације. Кроз вјекове бива рушен, обнављан и дограђиван, мијењајуци изглед и господаре, свједоцеци о крупним друственим и историјским кретањима и промјенама времена у којима је опстајао и као римски каструм, и као објекат у систему одбране читаве области у средњем вијеку, као центар Жупе у вријеме процвата српских држава и, напокон, као утврђени турски град. Од свог настанка готски Анагастум и средњовјековни Оногошт био је активна тврдјава све до одласка посљедњих освајача.

Зидови града временом постају тијесни за све оне који су у њему тражили уточиште, па се почиње са градњом испод градских зидина и спонтано настају прва насеља у пољу – зачеци данашњег града. Зато се постанак и развој града морају везати за стару градску тврђаву и поред чињенице да је, још много прије њеног настанка, негдје у никшићком пољу постојала римска насеобина Андерба, која је нетрагом нестала и о чијој локацији нема непосредних извора.

Ослобођење од Турака 1877.године,којим је командовао и Машо Врбица, доводи нове насељенике, даје нове импулсе, осјећа се нови дух, показује се воља и ријешеност за "ново добро Црне Горе, која ће се, поред стародревног јунаштва, овјенчати још и зрацима културе и цивилизације". Оваква орјентација значила је жељу за новим градом поред "старе и труле" турске касабе. Та жеља је остварена израдом првог регулационог плана 1883. године који представља осмишљен концепт формирања града чврсте урбане структуре примјеном модела на ренесансно – барокној шеми идеалних градова.

План је по налогу краља Николе израдио инжењер Јосип Сладе.

Прве три деценије након доношења плана карактерисе изразити привредни и друштвени успон, развој занатства и трговине, настајања низа културних и просвјетних установа и друштава и интензивна урбанизација. Град је формирао своју окосницу, а изградњом низа репрезентативних објеката (Саборна црква, Дворац краља Николе, комплекс паркова, Царев мост у Никшићу) успостављени су важни градски репери. Изградјен је градски трг са шест улица које се у њега улијевају и формирано неколико стамбених блокова дуж уличних потеза. Куће су приземне или једноспратне, једноставне, мирне и складне архитектуре, без посебних архитектонских вриједности, али са одликама вриједне урбане и амбијенталне цјелине.

Послије оба свјетска рата обновљене су порушене грађевине и ницале нове, подизана завјеса на позоришној сцени, штампане књиге, новине и часописи. Нарочито послије другог свјетског рата Никшић је десетороструко порастао и постао један од индустријских центара Црне Горе и значајно средиште умјетничког и културног стваралаштва и бројних просвјетних установа.


Данас [уреди]
Грб општинеИако са свим предиспозицијама да постане један од најразвијенијих градова у региону Никшић одаје утисак града који није довољно развио своје потенцијале. Недовршени пројекти, инвестиције које нису уродиле плодом, као и промјена у значају појених региона у држави учиниле су своје. Некада развијен индустријски град, подлегао је економском краху у протеклој деценији, а услед прструктурисања привредних инвестиција, принуђен је мијењати педесет година дуго усмјереност на тешку индустрију. Довољно говори и последњи попис становништва; исељавање.
Дух "ратника и пјесника", специфичност културе, људи, идеја, на срећу и данас истрајавају, а они који су једном читали Витомира Николића, слушали Миладина Шобића или прошетали корзом тешко напуштају Никшић, или му се често врате.


Демографија [уреди]
У насељу Никшић живи 43551 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 35,3 година (34,4 код мушкараца и 36,2 код жена). У насељу има 16400 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,55.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века


Демографија

Година Становника




1948. 9485 [1]
1953. 14804
1961. 26569
1971. 40107
1981. 50399
1991. 56141 55718
2003. 59179 58212

Етнички састав према попису из 2003.[2]

Црногорци   36.890 63,37%
Срби   14.766 25,36%
Муслимани   691 1,18%
Роми   321 0,55%
Југословени   215 0,36%
Бошњаци   147 0,25%
Хрвати   123 0,21%
Египћани   106 0,18%
Македонци   60 0,10%
Албанци   28 0,04%
Мађари   18 0,03%
Словенци   16 0,02%
Руси   16 0,02%
Немци   1 0,00%
Италијани   1 0,00%
непознато   549 0,94%



Становништво према полу и старости [3][ ▼ Покажи ]

м ж
? 183     185
80+ 243     519
75-79 463     650
70-74 842     1005
65-69 1257     1430
60-64 1145     1466
55-59 1209     1349
50-54 1868     1850
45-49 2072     2120
40-44 2180     2094
35-39 2105     2074
30-34 2040     2073
25-29 2152     2321
20-24 2316     2393
15-19 2316     2296
10-14 2123     2001
5-9 2112     2046
0-4 1933     1781
просек 2073 416
Домаћинства[ ▼ Покажи ]
Број домаћинстава по пописима од 1948-2003. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2003.
Број домаћинстава 2588 3968 7577 9947 12685 14543 16503
Домаћинства по броју чланова по попису од 2003. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова
Број домаћинстава 16400 2234 2674 2808 4063 2829 1140 416 151 46 39

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу[ ▼ Покажи ]
Пол Укупно Неожењен/
Неудата Ожењен/
Удата Удовац/
Удовица Разведен/
Разведена Непознато
Мушки 22391 8604 12573 668 316 230
Женски 23825 6976 12628 3286 748 187
Становништво према делатности коју обавља[ ▼ Покажи ]
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија Производња и снабдевање... Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 9611 200 4 715 2993 553 592 871 241 621
Женски 6470 115 2 184 822 164 121 1454 428 160
Оба 16081 315 6 899 3815 717 713 2325 669 781
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 54 155 1177 386 198 439 - 1 411
Женски 104 112 500 1071 719 343 - 1 170
Оба 158 267 1677 1457 917 782 - 2 581


Образовне установе [уреди]
У Никшићу дјелује 40 образовних установа, 11 вртића, 25 основних школа, 1 основна музичка школа, 4 средње школе и једна високошколска установа Филозофски факултет дјелује у оквиру Универзитета Црне Горе. Ученицима и студентима Филозофског факултета на располагању је студентски дом "Браћа Вучинић".


Основне школе [уреди]
ОШ „Бранко Вишњић“
ОШ „Браћа Булајић“
OШ „Браћа Лабудовић“
OШ „Браћа Рибар“
OШ „Доброслав-Ђедо Перуновић“
OШ „Драган Ковачевић“
ОШ „Душан Бојовић“
ОШ „Душан Ђукановић“
ОШ „Иван Вушовић“
ОШ „Јагош Контић“
ОШ „Јанко Мићуновић“
ОШ „Јанко Бјелица“
ОШ „Јован Гњатовић“
OШ „Јован Драганић“
ОШ „Никица Мрваљевић“
OШ „Павле Ковачевић“
OШ „Раде Перовић“
ОШ "Радоје Чизмовић"
OШ „Шпиро Видовић“
OШ „Милија Никчевић“
OШ „Лука Симоновић“
OШ „Милева Лајовић-Лалатовић“
OШ „Олга Головић“
OШ „Ратко Жарић“
Школа за основно музичко образовање „Дара Чокорило“



Средње школе [уреди]
Гимназија "Стојан Церовић"
Економско-угоститељска школа
Електро-металуршка школа, Адреса: Вука Караџића бб, Телефон: 083/ 212-100
Машинско-металуршка школа, Адреса: Вука Караџића бб, Телефон: 083/ 212-101, 212-801

Клима [уреди]
Клима општине Никшић има карактер прелаза од медитеранске ка планинској и континенталној клими.

Основне карактеристике: Средња температура ваздуха у мјесецу јануару износи 1,3°C, а у јулу 21,1°C. Средња вриједност релативне влажности је 68,6%. Никшић има годишње 2.245 сунчаних сати. Љета су топла са мало падавина, a зиме кишовите. Снијег просјечно пада 19 дана, a задржава се 29 дана годишње у Никшићком пољу, док се на планинама и површима у околини задржава и до шест мјесеци. Доминантни вјетрови су сјеверни (24,4%) и јужни (21,7%).


Референце [уреди]