SAŠA MILIVOJEV Saša Milivojev (Serbian Cyrillic: Саша Миливојев, Arabic: ساشا ميليفويف), a Serbian writer, poet, journalist columnist and political analyst of Russian origin, was born in 1986 in Zrenjanin (SFRJ, Serbia), where he nurtured his many talents in the Music Gymnasium. He used to sing in the "King David" Oratorio by Arthur Honegger in the Arad Philharmonic Orchestra, Romania. After ten years of enjoying music, Milivojev turned towards the Faculty of Philology of Belgrade University, where he is a successful student of the Serbian Language and Literature. He is the author of four collections of poems: "Tajna Iza Uzdaha" ("The Secret Behind a Sigh", published in 2006 by Narodna Knjiga, Belgrade), "Prvi Put" ("The First Time", published in 2008 by Kulturno-Prosvetna Zajednica, Kruševac, 2008), "Kad Svitac Odleti" ("When the Firegly is Gone", in Serbian, English and Arabic, Filip Višnjić, Belgrade, 2010), "Ljubavni recePat" (Kulturno-Prosvetna Zajednica, Kruševac, 2010), and a novel entitled "Dečak iz Žute Kuće" ("The Boy from the Yellow House"). He has received many awards, and his poems are included in several anthologies of poetry, including the "Panonski Galeb" ("The Seagull of Pannonia") Vol. XIX, the "Rudnička Vrela" ("The Rudnik Springs") Vol. XIX, the "Garavi Sokak" ("The Sooty Alley") Vol. XIX, etc. Since 2008, Milivojev has worked as a contributor to the "Pogledi" column of the Politika newspaper, and as of 2009 he has been writing columns in the Pravda newspaper, dealing with analytical and synthetic research in the recent and contemporary history of the Serbian people. Concerned with war crimes topics, Milivojev has been praised by many, but also criticised by individuals who do not share his political views and who often accused him of manipulating the readership and spreading "hate speech". By 2009, Milovojev’s texts have been printed in about 3 million copies in various daily newspapers.
Саша Миливојев je српски писац, песник, новинар колумниста и политички аналитичар, руског порекла.
Рођен је 1986. у Зрењанину (СФРЈ, Србија), где је завршио музичку гимназију. Певао је у ораторијуму „Краљ Давид“ Артура Хонегера, у Арадској филхармонији (Румунија). После завршене музичке гимназије свој циљ усмерава ка Филолошком факултету Универзитета у Београду, где је апсолвент на одсеку за проучавање српске књижевности и језика. Аутор је четири збирке песама: „Тајна иза уздаха“ (Народна књига, Београд, 2006), „Први пут“ (Културно-просветна заједница, Крушевац, 2008), „Кад свитац одлети“ (на српском, енглеском и арапском језику: енг. „When the Firefly is Gone“, арап., Филип Вишњић, Београд, 2010), „Љубавни РецеПат“ (Културно-просветна заједница, Крушевац, 2010), и романа „Дечак из Жуте куће“ (Филип Вишњић, Београд, 2010).
Добитник је бројних награда и уврштен у неколико значајних песничких антологија: „Панонски галеб XIX“, „Рудничка врела XIX“, Гарави сокак XIX“…
Од 2008. године као колумниста пише за Политику, у рубрици Погледи, као и за ТВ Ревију исте куће.
Од 2009. пише колумне за Правду, где се бави аналитичко-синтетичким проучавањем блиске и актуелне историје Срба. Окупиран темама о ратним злочинима, поред бројних похвала, политички неистомишљеници су га без аргумената и доказа у више наврата оптуживали да, манипулишући читаоцима, шири „говор мржње“.
Године 2009. текстови су му штампани у тиражу од око 3 000 000 примерака, у различитим дневним новинама, публикацијама... Био је један од најчитанијих колумниста у Србији 2008. и 2009. године.
Београдској публици је два пута представио своја песничка остварења, у Етнографском музеју, у сарадњи са истакнутим уметницима као што су: Ивана Жигон, Јелена Жигон, Далиборка Стојшић, Ева Рас, Данијел Павловић, Жижа Стојановић, Злата Нуманагић, Бранка Веселиновић… Његову поезију говориле су и чувене глумице Светлана Бојковић, Ружица Сокић, Даница Аћимац, Снежана Савић, Сузана Манчић и други. Оља Ивањицки и редитељи Здравко Шотра и Марко Новаковић својом сарадњом такође су подржали младог аутора.
Песничке фанове има широм света. Књигу „When the Firefly is Gone“ је у мају 2010. године представио и читалачкој публици у Каиру, када је присуствовао на разним књижевним окупљањима, где су о њему говорили познати писци: Соха Заки и Алаа Ал Асвани (један од најпознатијих аутора у свету, оснивач опозиционог политичког покрета „Кифаја“).
У египатским дневним новинама Саша Миливојев се помиње као „Песник мистичног лета и медитације“.
ЛАРВЕ
Девет
Вече
Светла тачка узлеће
Мрак са небеса
Вртешка свадбеног плеса
Чује се звекет таласа
О стене
Лава пролази кроз вене
Гомила ларва иза стене
Светли уместо месечине
ОЧИ
У очима што се види
Невиност да те покрије
Жицом да те обвеже
Љуштећи љуске душу да сажње
Од сламчица везак да завезе
О очи што закују речи
Чивије
О срца опну свилену
Сјају Очи казују
Колико самују
Колико сањају
Додир
Један кратак додир
ИСЦЕЛИТЕЉ
Зажмури и слушај
Небо
Прими светло
Кроз моје тело
Небо
Сав сјај звезда
Твоје тело упија
Са усијаних руку
Топлота опија
Са бескраја
