Goca je svima poznata kao vaspitacica u vrticu u jednoj maloj varosici u Banatu. Sva deca su je obozavala, bila im je izuzetno draga zbog svoje blage naravi i negovane lepote koja ju je i u 42-oj godini cinila izuzetno pozeljnom zenom u ocima mnogih muskaraca. Sve njene drugarice cesto su joj zavidele, govoreci kako eto ona ima bas skladan brak, cerku koja je uspesan dak gimnazije, lep posao i slicno…Najvise su ustvari patile jer su znale da su sve njih polako gazile godine a samo je Gordana s godinama sve vise cvetala i bivala jednako lepa kao u mladosti. Njena povucena narav je stalno sprecavala druge muskarce da joj se priblize i ona je ostala za sve godine braka uzorna supruga i majka.
Ali, na svetu nema osobe ciji je zivot idealan. To je Gordana itekako dobro znala jer je u dubini duse bila veoma nesrecna. Bila je krhka osoba koju je lako povrediti, a u poslednje vreme njen muz koga je citava varos postovala, poceo joj je nanositi samo bol. Shvatila je koliko je pogresila kada se udala za 12 godina starijeg coveka, uz to skrivenog pijanicu i kockara. Koliko je samo noci sama presedela i proplakala nad svojom sudbinom, a otkad im je cerka otisla u internat postajalo je samo jos gore. Bila je ipak samo zena, zeljna muskog dodira i poljubaca, a svoju zelju je morala da krije duboko u sebi.
I gotovo nigde nije nailazila na razumevanje.
Jedino je ponekad tu bio on, Marko, muzev sestric, veoma lep i naocit mladic koji je upravo tih dana posle zavrsenih studija otisao u vojsku. On je jedini od porodice znao pravu istinu o svom ujaku i jedino je on uspevao da razvedri ujnu svojim salama i urodenim sarmom. Goca ga je volela i od cele familije bio joj je nekako najblizi. I kako je Gordanina usamljenost u dugim nocima bivala sve veca, tako su i njene misli sve vise lutale po njenim starim uspomenama i simpatijama iz mladosti, secajuci se samo muskog dodira i stidljivih poljubaca. Ceznula je za pravim muskarcem, a to nije smela nikome reci…
Marko je jednako mirno odrastao. Uvek povuceno dete i dobar dak, tek, odjednom je izrastao u prelepog stasitog mladica, odmerenog i veoma muzevnog, cak toliko da su krisom na njega padali pogledi i udatih zena, starijih od njega. A opet i on je, sad vec u svojoj 27-oj sve vise poceo da se interesuje za zene. Ranije je tu bilo samo par bezveznih ljubavi a sad su u njegovim mislima mesto nalazile mnoge lepe zene o kojima je mastao. Gotovo godinu dana pred odlazak u vojsku uzivao je u strasnoj ljubavi uz jednu lepu devojku iz kraja a onda je shvatio da je opet ostao sam. Tri meseca vojske joj je bilo dovoljno da ga napusti. Ponovo je bio sam i slobodan. Malo je patio, a onda resio da ipak, posle dva meseca uzme odsustvo i dode u varos, da poseti svoje. Morao se ipak suociti sa bivsom devojkom, a sem toga, setio se i nje, svoje ujne. Uskoro joj je bio rodendan, cetrdeset i drugi. Zapravo, prava istina je da je Marko mnogo cesce mislio na nju. U svojim najskrivenijim mislima je pustao masti na volju, u pocetku se samo divio njenom telu i sanjario o tome kako je ljubi, a kako je vojska odmicala sve cesce je mastao o zabranjenim igricama sa ujnom. Naravno, to su bile samo njegove tajne mastarije…
Gordani je leto pocelo po starom, u stalnim problemima s muzevim pijancenjem i kockom, koji su se zavrsili saobracajkom u kojoj je jedva izvukao zivu glavu i zaradio nekoliko nedelja bolnice. Povrh sve muke jos je morala i sama provoditi duge noci u pustoj kuci. I to sve cesce placuci…Danju je pak, posle posla odlazila do bolnice.
Marko je dosao na nagradno odsustvo, konacno, jedne srede pocetkom jula, veseo, uzivajuci u slobodi van kasarne i mirisu leta. Marko je dugo cekao to odsustvo, mozda i suvise dugo, buduci da su ga se svi u familiji bili veoma uzeleli. Miris bakine pite koji ga je docekao u kuci ponovo ga je za tren vratio u detinjstvo i lepe bezbrizne dane… Ipak svi u kuci su bili pomalo zabrinuti i potreseni tom nesrecom koja se dogodila njegovom ujaku.
Gordanu je u prvi mah prestrasila kasna zvonjava telefona, a onda se beskrajno obradovala kada je zacula Markov glas s druge strane. Pitao je kako je ujak, jel se oporavlja i kako je njoj samoj u kuci a ona je, glumeci, uzvracala kao je sve dobro i kako ce joj muz ipak brzo kuci. Jedino je bila iskrena kako jedva ceka da sutra vidi svog vojnika. Dogovorili su se da zajedno idu u posetu u bolnicu kad ona zavrsi posao u vrticu…
Jedini vrtic u mestu nalazio se nedaleko od centra, odmah do parka u kojem su generacije odrastale i koji je uvek vrveo od klinaca i njihove graje. To jutro, pre polaska na posao, Gordana se neobicno dugo spremala. Sutradan joj je bio cetrdeset i drugi rodendan i zelela je da tog petka izgleda lepo svojoj decici u vrticu i svom muzu i mozda ponajvise, htela je da je Marko vidi lepu i doteranu. Sarena letnja haljina sa dubokim dekolteom savrseno je pristajala njenim jedrim oblinama i crvenim dugim uvojcima kose. Celo jutro decica su bila neobicno glasna; pitali su je milion stvari na koje je ona strpljivo odgovarala. Tik u jednom momentu, vrata su se otvorila i graja je utihnula kad se pred njima stvorio visok, nasmejan mladic. Ujnino lice se najednom ozarilo…
- Jao, Marko, mili moj… ? – rekla je ushiceno i gotovo mu se bacila u zagrljaj, poljubivsi ga i dajuci mu priliku da oseti miris njenog parfema i toplotu njenog tela u tom ionako vrelom danu.
- Ne mogu da verujem, sreco moja, pa gde je moja vojnicina? – uvela ga je u prostoriju i predstavila decici. Nasla mu je mesto sa strane i sela do njega pustivsi decu da rasturaju igracke. Marku je, jos pomalo opijenom njenim mirisom, samo prostrujalo kroz glavu kako se nimalo nije promenila, jos uvek onako raskosna i pozeljna kakvu je sanjao.
- Evo me, ujna. Odsustvo. Kako si ti , sta ima? Ujak? – pitao je
- Eh, kako, moj Markic. Ujak se napio i vidis sad sta napravi. Jako sam zabrinuta za njega – govorila mu je, srecna sto je pored nje i sto zna da ce je on jedini saslusati i razvedriti… Pored njega se uvek osecala nekako sigurno, kao da je bilo dovoljno samo da vidi njegova siroka snazna ramena i da bude zasticena.
Caskali su neko vreme uz kafu, pricajuci o svemu i svacemu. Ona je osetila par puta kako njegov pogled krisom nestasno luta od crvenih uvojaka kose do njenih oblina, odmeravajuci je, onako u prolazu. Kao da je osetila uzarene iskrice koje je ostavljao na svome putu. A potom bi se postidela, prekorevajuci sebe zasto je obukla bas tu izazovnu haljinu. A nakon svakog takvog skakljivog momenta, oboje su skretali temu i paznju na nesto drugo.
Roditelji su polako odveli svu decu kucama i njih dvoje podose do obliznjeg grada u bolnicu. Ujak se veoma obradovao kad je video svog sestrica. Marko se takode radovao tom susretu, ali nije mogao da poveruje kad je video u isto vreme i koliko je isti taj ujak grub sa ujnom. Uporno je odbijao da proba kolac koji mu je ona ispekla, govoreci joj da nije ni morala dolaziti, da ne zeli da je gleda. Marko je pokusavao da ga smiri dok je Gordana sve to trpela, na ivici da zaplace. Ranije je takvo ponasanje pripisivala picu i nervozi, ali sada je shvatala da je on bio ljubomoran na njene godine i besan sto nije sposoban da je zadovolji. Bilo joj je zao sto je Marko morao sve to da slusa, a opet i drago sto nije sama sa muzem kojeg je nekada volela a sad samo trpela. Posedeli su par sati kod njega. Marko je bio mnogo drugaciji od svog ujaka i osetila se toliko slobodnom pored njega da je u povratku gotovo zaplakala pricajuci mu o svom zivotu.
- Znam da ti je tesko, ali moras se drzati, ujna, bice valjda bolje – pokusavao je Marko tesiti je. Cak su zajedno otisli na sladoled i smejali se njegovim dogodovstinama iz vojske.
- Eh, Markic, milo moje, ne znam ja kako cu ovako – uzdahnula je, izlazeci iz autobusa – hajde sad kod mene, hocu da te pocastim za rodendan.
Znas da bih voleo, ujna, ali moram kuci, idemo na njivu pa da im pomognem, nemoj se ljutiti – morao je da je napusti, mada mu je bilo izuzetno lepo u njenom drustvu.
- Dobro, mili, ali sutra obavezno moras doci na kolace. – rekla je ponovo ga zagrlivsi i poljubila ga je u obraz, dovoljno da oboje jos jednom osete onu napetost – Hvala ti za sve danas. – okrenula se i otisla niz ulicu u svojoj leprsavoj letnjoj haljini, sto se nestasno uvijala oko zategnutih listova…
Znala je da ce joj opet biti tesko u dusi jer ce biti sama, ali je osetila ujedno i neko cudno olaksanje jer je svaki put u mladicevoj blizini osetila neobicnu napetost i neko cudno treperenje u stomaku koje je polako prerastalo u pozar… Nekako je sve u vezi s njim bilo tako lepo za nju i tako posebno se osecala, kao da je vracao u mladost i lepe trenutke.
Juli je mesec kada su noci pakleno vruce. Gordana se citavu noc nemirno okretala u svom praznom krevetu. Dugo joj je trebalo da usni, razimisljala je kako joj je bilo lepo tog dana, poptuno drugacije u odnosu na sve one nesrecne trenutke koje joj je muz priredivao. Mislila je o tome kako je svo vreme braka pored njega samo patila, bila je tako zeljna muske ljubavi, dodira, seksa… Prvu noc nakon dugo vremena da je sanjala… i to sta… i koga… Sanjala je Marka. Sanjala je da je ljubi, onako, muski, pozeljno i strasno… Sanjala je njegove snazne ruke na svojim sisama, kako ih miluje i ljubi… Toliko se uzbudila u snu, da se probudila u potpuno uskomesanoj posteljini, a sto ju je sasvim iznenadilo i zbunilo, bila je potpuno vlazna medu nogama… Nije mogla da veruje i dugo je sedela u mraku, pokusavajuci sebe da ubedi da ipak nije njega sanjala, da to nisu njene stvarne zelje, iako je njeno medunozje ostalo izdajnicki vlazno. Otisla je na kraju da se istusira i potom ponovo usnila, ovaj put sa zabrinutoscu da ce mozda opet ili jos i gore stvari sanjati...
