A iste te noci, na drugom kraju sela, Marko se vracao iz izlaska sa drugarima. Sve devojke koje je video te veceri u njegovim mislima nisu mogle da zamene njegovu lepu, jedinu ujnu. Od kad je dosao na odsustvo, ta zena ga je naprosto zacarala svojim mirisima, svojim dugim uvojcima kose boje visnje, punim mesnatim usnama, neznim pogledom i ponajvise svojim raskosnim oblinama koje su mu pamet zavrtele toliko da je stalno u misli vracao sliku Gordaninog jedrog dekoltea i suknje, zategnute preko krupne, oble i naglasene guzice. To ga je izludivalo i mada je znao koliko su gresne te misli, strasno su ga uzbudivale. I kad je legao u svoj krevet, nije izdrzao, izvukao je svoj ogromni nadignuti kurac i polako ga poceo drkati, zamisljajuci samo svoju lepu, guzatu ujnu… Strasno jeste i gresno, ali to su samo mastarije, mislio je… I uz te strasne mastarije je i zaspao, znajuci da ce vec sutra imati priliku da je vidi…
Veselo igranje suncevih zraka na njenom jastuku probudilo je Gordanu i ona se lenjo izvukla iz kreveta, istezuci svoje raskosno telo. U glavu su joj dolazile slike sinocnjeg sna ali se trudila da ne razmislja o njima, otisla je do kupatila i dugo se tusirala, milujuci svoje zgodno telo koje nije imao ko da pomiluje… Kapljice vode sto su klizile niz njenu kozu imale su zadatak da ublaze tu zelju i da je vrate u stvarnost… Doslo joj je da place nad svojom sudbinom. Bio joj je cetrdeset i drugi rodendan a bila je sama. Ako, nema veze, proslavice ga danas sa svojim Markom. Doterala se jos lepse nego obicno, obukla je crne tange i cipkasto crno prsluce u kojem su kipele njene grudi. U takvoj kombinaciji nije odolela da ne obuce i crne carape sa podvezicama i njenu omiljenu suknju od crnog satena za koju joj koleginice uvek kazu da savrseno naglasava njene obline… Malo pre nego sto ce krenuti iz kuce nazvala ju je cerka. Bila je na moru sa drustvom i samo je majci pozelela srecan rodendan, ne cekajuci da cuje jos jedan savet da se cuva i pazi. Porucila joj je da je u zurbi i da puno voli i nju i tatu i spustila je slusalicu.
Gordana izade iz kuce s osecajem kako eto i cerka ima svoj zivot. Osetila se samom.
Marko je tog jutra jako dugo spavao, odmarajuci od kasnog izlaska i tulumarenja s drustvom. Tek, u neko doba, cuo je glasove iz dnevne, polako se izvukao iz kreveta i lenjo isteglio svoje misicavo telo, brzo navukao samo letnje pantalonice i izasao iz svoje sobe. Tek usavsi u dnevni boravak, lice mu se ozarilo. Majka i ujna se sedele na krevetu i pile jutarnju kafu i naravno, vodile uvek isti razgovor. Ujna joj se prilicno snuzdeno jadala o njenom nerazumnom bratu, majka je samo cutala govoreci kako ni sama nije pametna i da ne zeli da im se mesa u brak.
I Gordanino lice se ozarilo u momentu kad je Marko usao u sobu. Sav teturav od spavanja, razbarusene kose i misicavih golih prsa licio je na nekog grckog boga. U momentu je gotovo osetila kako je sestric guta pogledom prelazeci od njenih lakovanih cipelica, preko golih listova i kolena i njenih bujnih grudi, konacno se bezobrazno sudarivsi sa njenim iznenadenim pogledom. U momentu je preplavila cudna jeza.
- Cao, ujna. Hej, pa tebi je danas rodendan!? – veselo je Marko pozdravio i odmah krenuo prema njoj – E, znas, ovi moji mi ne daju para, pa cu ti ovako samo naprazno cestitati… - rekao je vec stezuci njenu neznu saku svojim snaznim prstima.
- Hvala ti, mili moj – jedva je stigla da uzvrati, dok je on poljubio u obraz, spustajuci usne opasno blizu njenih. – Ma ti si moj pravi kavaljer i bez poklona – uspela se i nasaliti sedajuci nazad na kauc.
Sedeli su jos neko vreme svo troje, caskajuci o svemu, poslovima, ujakovom sporom oporavku. Konacno, dve zene se spremise i podose u grad, u posetu Markovom ujaku.
- Joj, ubi me vec ovo stalno hodanje gore-dole. – zalila se Markova majka ustajuci. - Samo da mu bude bolje… Hajdemo.
- A ti Maki, obavezno danas naidi do mene. – rece mu ujna, popravljajuci svoju sarenu bluzicu – napravila sam tortu koju ti najvise volis, a zaboravih je poneti.
- Super, torta. Docicemo ja i mama. Hajde, pozdravite mi ujaka – ispratio ih je pogledom niz ulicu i u mislima se vec spremao da ide na kupanje na obliznju reku. Nesto je pojeo na brzinu, uzeo svoj stari bicikl i odvezao se, trudeci se da odvrati misli i od sinocnjeg sna i od ujne, ujaka…
I bio mu je to jedan od najlepsih odlazaka na reku. Kupao se sam, daleko od svih, uzivajuci u prirodi i tihom sumu reke. Sunce se snazno probijalo kroz granje i igralo se na njegovom licu, opijajuci svojom toplotom. Uskoro je i zaspao, duboko i cvrsto. Vise nije mislio ni na svoju propalu ljubav, ni na glupog komandira u vojsci, kao da je konacno nasao mir i snagu da uziva u zivotu. Tek kad je sunce vec klonulo na zapadu, nesto jaci vetric ga prenu iz sna. Mislio je da se jos jednom bucne u vodu ali sad je vec nila previse hladna, on pokupi stvari i pode prema selu.
Kad je dosao do kuce, majka se jos nije bila vratila, ali uskoro se i ona pojavi na vratima. Vidio je po njoj da se nervirala.
- Sta je sad opet bilo?
- Eh, sta, ma znas i sam. Onaj moj ludi brat zaista postaje nesnosljiv. Jadna Gordana, ja ne znam kako ona uopste izdrzava sa njim.
- Opet su se svadali?
- Znas vec! Ne znam sta bi on hteo. A ona, jadnica, toliko je dobra da mu nista nije zgresila. Hajde, idi ti do nje, ja necu s tobom, noge me strasno bole. Hajde idi, rekla je da obavezno dodes na tortu.
Presvukao se u svoje omiljene lanene pantalone i krenuo je. Dobro poznatom ulicom ka ujakovoj kuci. Tim putem je jos kao klinac prolazio i kako vodi pored jedine cvecare u selu, setio se da ujna obozava cvece… Kupio je jednu kao krv crvenu ruzu i nastavio njihovoj kuci. Bila je to prilicno stara i trosna kuca koju je jedino ujna uvek odrzavala i brinula se da je dovede u red. Secao se kako su ujak i ujna planirali da sagrade novu kucu, ali to nikad nisu uspeli, najvise zbog ujakovog pica i kartanja.
Dvoriste im je mirisalo na lipu koja se zastitnicki natkrilila na njegovom ulazu. Taj miris ga je secao na detinjstvo kada je cesto dolazio kod ujaka da se igra sa sestrom. Otvorivsi kapiju, docekalo ga je pretece rezanje njihovog psa, starog cupavog rundova, ali cim ugleda Marka, pretece rezanje se pretvori u umilno cviljenje i veselu igru oko njegovih nogu. Prosao je uskom stazicom do praga i pokucao na vrata, pa ih polako otvorio. Ujna je sedela u fotelji i trazila u svojoj torbici najnovije recepte koje joj je doktor prepisao za muzeve lekove. I ona je tek bila stigla i jos nije uspela ni da skine omiljene lakovane cipelice. Crvene lokne njene lepe kose padale su joj do ramena i uvijale se oko vrata. Tek, njen tuzan pogled je skrivao sve ruzno sto je taj dan ponovo dozivela od muza i to pred njegovom sestrom. Stisnula je usne, spremna da zaplace, ali je iz misli prenu otvaranje vrata.
Lice joj se ozari kad na vratima ugleda Marka. Divno joj je izgledao, onako visok, lep i nasmejan i beskrajno simpaticno drzeci u ruci crvenu ruzu za nju. Odmah je ostavila torbicu i ustala da prihvati taj skromni, ali prelepi znak paznje.
- Marko, mili moj, dosao si – rece srecna sto ga vidi i sto nece bar taj dan presedeti sama.
- Cao, ujna. I srecan rodendan, ovaj put sa malim poklonom – rece on, stidljivo pruzajuci zeni rascvetalu ruzu. – Izvoli, sad sam je kupio, da mama ne kaze kako njoj nikad nisam ni cvetak kupio.
- Jao, sreco moja, pa hvala ti. Ti si zaista divan, a divna je i ruza – rece ona, ljubeci ga u obraz u znak zahvalnosti i istovremeno zasipajuci ga mirisom svog parfema. – Hajde, udi. Ja sam ti sama, kao po obicaju. – okrenula se da odnese cvet u vazu, dajuci Marku priliku da odmah osmotri njene raskosne obline, uzak struk, veliku zadnjicu i prelepe, skladne noge, koje su se, cinilo mu se, dodatno isticale na stiklama.
- Ma i mi smo se skoro vratile, evo nisam se jos ni presvukla. Sedi tu, sad cu ja, samo kafu na nastavim… - cuo se njen glas iz kuhinje.
- Kako je ujak? Ide li nabolje?
- Eh kako. Ma nikako – rekla je mnogo potistenije, vrativsi se i sedajuci na kauc nasuprot Marka. I on je sad primetio njen tuzni pogled i brzo je pokusao da skrene temu. Gordanina suknja blago otkri njena kolena i lepe noge, sto i Marko primeti, pomislivsi kako je zaista neodoljiva tako jedra i bujna.
- Ma hajde, mani ti ujaka, daj to vino da nazdravim ja svojoj super ujni – rece on, smeseci joj se.
- Eh, sasavko moj, sad cu ja, a bogami i ja cu vino, pa nek se i napijem… - rece zena hitro dohvatajuci bocu crnog iz regala. Jos uvek nije primetila koliko je pomno prate njegove krupne oci. Nasula je u visoke kristalne case za oboje i posluzila zajedno sa kafom koja je u meduvremenu bila gotova. Blago se nagnuvsi, pazeci da ne prospe kafu, ponovo je i nesvesno pruzila priliku svom vojniku da odmeri njene bujne, velike dojke, koje su se nadimale ispod bluzice. Mozak su mu opijale u stilu tihe muzike koja je svirala na radiju. A iskusenje da bude jos vece, sad je sela na ugaonu jos blize njemu i suknja joj je jos jednom nestasno pobegla preko kolena,tek nagovestavajuci lepe oble butine.
- A Mima nije dolazila? – pitao je Marko za njenu cerku. Cudno mu je bilo da je nema na majcin rodendan, a bilo mu je veoma zao ujne. Bila je oduvek vema dobra prema svima, brizna majka, a videlo se da vene tako sama.
- Javila mi se. Danas ide na ekskurziju pa nije mogla doci. Hajde da se kucnemo!
- Zivela ujna, a nek je i Mimi srecan put !
- Ma bori se i ona nekako. Nece da prizna, ali i nju je strasno potreslo ovo sa ocem. Tesko je to, Markic – govorila je sada vec vidno rastuzena. Uzela je vino u par krupnih gutljaja, poput pijanca koji zeli da cim pre utopi svoju tugu. Marko je sad shvatio zasto je njegova majka bila toliko potresena danas. Ocigledno je ujak bio jos grublji nego inace. Na ujninom lepom licu se tacno videlo koliko je slomljena i tuzna. Pogledala ga je i shvatio je da su joj oci prepune suza. Nije imao reci i vec u sledecem trenutku suze su joj potekle i zajecala je.
- Ahh, ne mogu vise Marko, ne mogu. On je odvratan … prema meni. Uzasno, eh, eh. – suze su joj lile niz obraze i ridala je kao malo dete. – Ubija me polako. Joj, majko moja – sad se vec sva tresla.Marko se i sam potpuno usplahirio ne znajuci kako da joj pomogne. Bilo mu je zao i uspeo je samo neubedljivo prozboriti.
- Nemoj, ujna, hajde nemoj plakati. Sve ce se to srediti. Videces.
- Joj, ne mogu, Marko. Izvini, molim te al’ sve mi se skupilo. –rekla je pokusavajuci da zakloni lice rukama. - Majko moja, ne znam sta sam ja Bogu zgresila, da me tako kaznjava… – ponovo se izjadala a onda pocela tiho da uzdise.
Marko je konacno shvatio da je mora nekako utesiti i iako nikada nije znao kako smiriti zenu, priblizio joj se i seo tik do nje. Pokusao je sto neznije da je zagrli. Osecao je kako sva drhti od jecanja.
- Hajde ujna, hajde, budi jaka, nemoj plakati. Sve ce biti dobro, smiri se.
Zgrcena i uplakana, osetila je njegovu blizinu i njegovu snaznu ruku oko svojih ramena i zacudo, bilo joj je odmah malo lakse. Osecala je kako svojim rukama nezno miluje njenu mirisnu kosu i kako joj brise suze, izgovarajuci reci koje su je vracale u zivot:
- Ne brini, evo, pa ja te volim… i tu sam kraj tebe. – Na kraju, poljubio ju je u obraz, nezno, tik pored napucenih usana i sva je zadrhtala od one cudne jeze. A tek njemu kako je bilo… I tako uplakana i nesrecna, nenormalno ga je uzbudivala blizina njenog tela. Krv mu je jurcala zilama i jedva se uzdrzavao da ne napravi glupost.
- Sreco moja i ujna tebe voli. Ti si mi jedina pomoc. Evo, necu vise plakati, ne brini, daj da nazdravimo… - uzvracala je paznju, vesto se izvlaceci iz mladicevog zagrljaja koji joj je donosio samo uzbudenje koje je znala da tesko moze savladati. Nasula je pune case oboma, iako ju je vec hvatala vatra i od prve case. Muz joj je jednom rekao kako jedino vino moze utopiti tugu i ona je taj recept primenjivala. Popila je jos par opustajucih gutljaja. I odjednom vise nije marila ni za satensku suknju koja je vragolasto bezala s njenih kolena, samo su neobavezno cavrljali oko nebitnih stvarcica i mnogo je uzivala u njegovoj blizini, pa cak i u njegovim ispitivackim pogledima koji su je cinili ponovo mladom i pozeljnom. Vino je ucinilo cak da dopusti sebi i prikriveno koketiranje sa mladicevim ocima. Uzbudivala ju je pomisao da njen Marko tako opcinjeno gleda u njene nabujale grudi i gola kolena. Ponovo se osecala lepom i mladom i … osetila je uzbudenje. Strasno, kao cudan cvor zavezan u stomaku i trnci po celom telu… Vise nego ikad pre, trebao joj je muskarac. To joj je prolazilo kroz svest, pomucenu vinom. Ali to nikako nije smeo biti ON. Ma, mrzela je svoj zivot…
A tek njemu kako je bilo u glavi. Citav haos. Kako bi voleo da mu ona nije ujna, mozda bi i smogao snage da joj kaze koliko ga uzbuduje. Ovako, trpeo je i krisom bacao poglede na njene raskrupnjale grudi. Kako li ljude najvise privlace stvari koje su im najstroze zabranjene. Ali, neka mislio je, bar moze da uziva sa njom u jednom opustenom danu. Ona je bila dusa od zene i zasluzila je da joj neko bar rodendan ulepsa i da je nasmeje.
Donela je tortu, onakvu kakvu je najvise voleo, i zajednicki su se sladili.
- Hajde, uzmi jos, znam da volis – nudila je vec trece parce.
- Ne mogu vise,ujna. Ti bas hoces da me ugojis… –branio se
- Vazi, samo da znas, ja sam samo zbog tebe bas ovu tortu pravila… Ti si mi danas jedina sreca i uteha… - rekla mu je, konacno se malo osmehnuvsi, dajuci mu da primeti kako ju je vino blago opilo. – Hajde, upali muziku da slusamo, imas ujakove cd-ove tamo na komodi…
- Jao, super, moramo se malo i proveseliti na rodendan. – nasmejao se Marko, podesavajuci spravu i pustio je neke balade koje je ujna prethodne veceri pustala.
