peperonity.com
Welcome, guest. You are not logged in.
Log in or join for free!
 
Forgot login details?

For free!
Get started!

Text page


gay.story.peperonity.com

Janicar

Stezao sam pokrivac i razmisljao...Suze su same tekle,srce mi je udaralo jako samo po nekad stalo bi .Nisam se plasio jer lek za moju tugu i bol je bio blizu...
Taj dan sam proziveo kao u snu, svi su se gurali da me dodirnu,da mi cestitaju,stegnu ruku i upute lazni osmeh i glupe reci.Naime primeljen sam u Nacionalnu Logisticku Komoru Svajcarske a tek sam napunio 30tu.
Roditelji su bili sretni i zadovoljni a ja sam cekao i cekao... cekao sam jedan poziv ali nikako da ga docekam!!!
Svanulo je,taxi je vec bio ispred moga stana,a sledece cega se dobro secam je izlalzak iz aviona u Beogradu.
Brzo sam se snasao i vec sam bio na putu k svom cilju.Autobus je stao, posle gde sam se dogovorio sa vozacem.
Izasao sam .Izbacili su mi silne kofere.Nemo sam stajao i posmatrao,onda opet oni jaki udari srca i nestanak vazduha.Napipao sam flasicu i popio malo vode...
Krenuo sam putem,sve je nekako bilo drugacije,secao sam se kad su me vodili niz ovaj put pre tacno 25. godina.Plakao sam,opirao se i dozivao ga da mi pomogne...Polako sam gurao u zbunje kofere i peo se dalje...
Stao sam,video sam proplanak i dobro poznatu staru kucu i okucnicu,sve je oronulo ali ipak je stajalo ponosno i prkosilo vremenu.
Potrcao sam,pravo na vrata,dozivao sam ga,niko mi se nije odazivao,vec su me gusile suze,noge su pocele da me izdaju.Dodirnuo sam kvaku i vrata su se otvorila.Nista nije bilo na svom mestu,a u desnom uglu je bio stari drveni krevet i na njemu je lezao starac koga sam jedva prepoznao.Noge su me izdale,pao sam preko njega,probudio se,trgao se iz sna i verovatno vodjen svojim srcem zagrlio me.Plakali smo zajedno.On je tiho jecao i stezao me poslednjim atomima svoje snage.
Dugo,dugo nismo progovarali,sve dok on nije rekao Znao sam da ces doci...
Zrebalo je vremena da oporavim tog starca koji je ostario misleci i voleci mene.Mrzio sam dan kad su me u svom janicarskom pohodu roditelji odveli i rastavili od njega.ali opet sam bio ovde...
Gde god da sam se okrenuo stajala je moja slika iz detinjstva pa do najsvezije od skoro .
Snaga mu se u polako vracala,ali sjaj u ocima nikako a to sam zeleo.
Dobro je u pravi cas si stigao,leto je tek pocelo sve cemo stici...Rasculo se po selima,rodbini i poznanicima da sam dosao.Navalili ljudi k nama kao da cudo vide.Mnogi stariji su zanemeli kad su me videli,pa ti si isti on rece mi jedan deda i toplo me zagrli...Samo nemoj da budes tako cudljiv i svojeglav.
Stigli smo i vise od toga.Preko trideset majstora je radilo na obnovi imanja a meni je na kraju u potpunosti otpala koza sa dlanova.Nisam se zalio bio sam sretan i ispunjen.
Leto je proletelo i dosla je jesen,puna kuca ,sve pod konac na imanju,ali nesto mi je moja starina bivao sve zamisljeniji...Od srca sam se nasmejao...NIKADA i niko vise nas nece rastaviti...Gledao sam ga pravo u oci,skliznule su dve krupne suze i OCI su zasijale onim sjajem koji sam ja pamtio...
S roditeljima sa prekinuo svaku komunikaciju,samo bi mi se javio po neki prijatelj ali razumeo sam ih.
U meni je nestalo sve lose,svi strahovi,sav unutrasnji bol je prestao.Stvarno sam bio srecan i osecao sam se jakim zdravim i uspesnim.Slusao sam savete,pratio ga u stopu,spavao pored njega...Plasio sam se samo same pomisli da ce doci dan naseg rastanka...
Po nekad kad svratim dole u grad pogledam nekog momcica,osmehnem mu se,pozelim sex sa njim a onda se u trenutku pokajem i pomisli na ...
Doslo je vreme snegova,vetrova i velike hladnoce.Odavno vise nisam mogao nista obuci od onoga sto sam poneo.Rad je na mene delovao poput steroida.Buknuo sam i neverovatno se razvio.Otezao jedno 20ak kilograma ali sve se nekako dalo u misic.
Zimu nisam toliko ni osetio,cistio sam sneg i jeo sve sto je deda pripremao od nekih cudnih cajeva do nekuvanog svezeg mleka.
Sneg je bio sve veci a mi potpuno mirni i bezbrizni satima smo pricali o zivotima,sklapali ih u jednu pricu i uvek zalili za vremenom koje smo bili razdvojeni.Cim okopni rece mi jednom prilikom,ides ti nazad ,samo sam mu se osmehivao i klimao glavom.
Jedne noci kasno ,posle praznika,sedeli smo u stali i cekali da nam se krava oteli.Pripomogli smo malo i vratili se u kucu.
Pogledao me je nekako setno,zamisljeno ,kao da je citao moje misli.
Seo je pored peci i cekao da provri caj.Dodji,sedi pored mene snago moja,rekao je tiho.Iako imas snagu lava po nekad mi delujes uplaseno.Htedoh mu reci istinu ali nisam imao snage za to bio je u pravu!
Sokole moj ne brini,samo nauci da zivis sa time! Tiho je rekao i ustao da pomeri vodu koja je provrela.
Htedoh nesto reci da se odbranim ali on se okrenu ka meni i pridje i polako se spusti pored mne.Zagrlio me je snazno.Nikada nemoj da bezis od zelja i potreba...Daj malo zadovoljstva svojoj dusi kojoj nije lako.
Nije popustao a meni se grlo osusilo.Pokusavao sam nesto reci ali nisam uspeo...Hajde oko moje...idemo na spavanje.
Celu noc sam razmisljao kako je shvatio i kada je to bilo.Nikad nisam imao ni jedan ispad,ni pokusaj,nikad...
Svanulo je.Cuo sam njegove korake i osetio miris caja koji mi je nosio.Poljubio me je u celo i rekao Izvini junace moj ako sam te uzdrmao malo,ali nemoj takve stvari da krijes od mene.Starina ova je prosla vise nego neko za tri zivota.Upoznao sam razne ljude, ali nikad nekog kao ti!!! Moram da ti kazem da iako sam podosta stariji od tebe postujem te i divim ti se.Deda...rekao sam mu tiho...neka,neka si ti meni ziv i zdrav,a to cega se ti plasis i od cega bezis ne cini coveka vec samo njegov mali deo samo sinko pokusaj da se oplodis na bilo koji nacin da imas kome da se radujes i nadas...nece biti lako ali ipak pokusaj!!!
Sav teret sa moje duse je potpuno nestao,pukao je poslednji okov sa mene.Lebdio sam,osecao sam svu snagu koju sam imao.
Tog dana sam trcao kroz duboki sneg i urlao kao zivotinja koja je izvojevala veliku bitku... ... ...
Godine su proletele,doslo je peto prolece od kada sam ovde, iznenada je moja starina pao u krevet i za nekoliko dana napustio ovaj svet sa osmehom na usnama uz zelju da ne budem tuzan "jer njega sam usrecio", istina,najvise sam sebi pomogao,ali radovao sam se njegovom poslednjem osmehu...
Ostao sam jos neko vreme pa polako se spustio niz onaj isti put ,uz koji sam se jaedva popeo...
Avion je sleteo,niko me nije cekao na aerodromu,nisam ni zeleo,a u kuci je zavladao opsti haos kad sam stigao.Zagledali su me,premeravali,pozivali prijatelje,moje i svoje.Svi su bili nekako sokirani .Neki su se kleli da me nisu prepoznali.
Narednih nekoliko dana je brzo proletelo,niko me nije uznemiravao,sve dok u lokalnim i drzavnim dnevnim novinama nije osvanula reportaza s moga putovanja kao i poslednje reci mog Starine koje sam citao iz pisma koje sam nasao ispod jastuka.Citko,duboko i bistro,kao najlepse jezero,a reci utkane u savrsenu poemu zivota.Naucio sam ga napamet,t i uzidao ga u temelje svog novog zivota,novog pocetka...


This page:




Help/FAQ | Terms | Imprint
Home People Pictures Videos Sites Blogs Chat
Top
.